Ćilibar

cilibar

Ćilibar ili jantar je fosilna smola, koja se upotrebljava za izradu nakita i lakiranje. Iako nije mineral, jer nema kristalnu strukturu, smatra se dragim kamenjem. Grčki naziv za ćilibar je elektron, te odatle potiče i naziv za elektricitet (prilikom trljanja, ćilibar se naelektriše). Ćilibar se dobijao iz četinarskog drveta Pinus succinifera, koje je izumrlo. To je tvrdi lomljivi materijal, aromatičan, rastvorljiv u kiselinama. Obično je polutransparentan sa sjajnom površinom. Moguće ga je polirati. Sadrži sukcinatnu kiselinu u kompleksiranom obliku. Sintetički ćilibar je fenol-formaldehidna (ili druga) smola. Jantarno ulje je smesa terpena i koristi se za lakiranje.

Početkom 19. veka smatralo se da ćilibar potiče isključivo iz oblasti Baltika. Pruski hemičar Oto Helm, polazeći od činjenice da baltički ćilibar sadrži visok stepen sukcinatne kiseline, zaključio je da baltički karakteriše najmanje 3% ove supstance. Godinama je procenat sukcinatske kiseline bio test za utvrđivanje porekla ćilibara. Analiza ćilibara, prvenstveno infracrvena spektrografija, može biti jasan pokazatelj kulturnih preobražaja praistorijskih zajednica. Ćilibar je pronađen u mikenskim grobovima i na mediteranskim nalazištima koja datiraju iz bronzanog i gvozdenog doba, ukazuju na svoje baltičko poreklo. Osim metode infracrvene spektrografije, za utvrđivanje sastava ćilibara koriste se još i gasna hromatografija, hromatografija tankog sloja, spektrometrija mase, nuklearno magnetna rezonanca, neutronska aktivizacija. Ove metode daju uglavnom slične rezultate i mogu da posluže za proveru rezultata infracrvene spektrofrafije, koja je najjednostavnija, najbrža i najekonomičnija, za utvrđivanje porekla ćilibara.

Nalazišta ćilibara se mogu naći u mnogim zemljama sveta. Najpoznatija nalazišta u Evropi su ona u baltičkim zemljama, 90% ćilibara se dobija u ruskom Kaliningradu, ostalo u Estoniji, Litvaniji, Poljskoj i Nemačkoj; ima ga u Švajcarskoj, Austriji i na Siciliji. U Americi ga ima najviše u Dominikanskoj Republici. Baltički ćilibar je nastao u tercijaru, većim delom u oligocenskoj epohi pre 40-60 miliona godina.

 

Autor: Jelena Nenadić