ONI SU ZLATARI VIŠE OD 70 GODINA

ONI SU ZLATARI VIŠE OD 70 GODINA

ANDREJEVIĆI se više od sedam decenija bave zlatarstvom. Od male radnje na Bulevaru kralja Aleksandra uspeli su da naprave prepoznatljivi brend unikatnog i ručno izrađenog nakita. Ali Andrejevići nisu smo slavni juveliri, već i ljudi velikog srca. Čim su čuli za našu akciju “Žena kakve nema, ponudili su da ženu kakve nema koja dobije najviše glasova čitalaca daruju vredim kompletom nakita.

Najsrećniji su oni koji imaju priliku da naprave nešto sa svojih deset prstiju i da to posle drže na dlanu i da mu se dive. Sav uloženi trud i muka odmah nestaju jer vidite konkretan rezultat.

Još kada uspete da od niza istih sastojaka uvek napravite drugačiji predmet, čija vrednost nikada ne prolazi, onda vam to donosi dodatno zadovoljstvo - priča Kosta Andrejević (56), vlasnik poznate beogradske zlatare "Andrejević" osnovane pre više od pola veka.

Sve je počelo posle Drugog svetskog rata kada je Kostin otac Andreja otvorio svoju prvu malu zlatarsku radnju.

To je zapravo bio lokal, u čijem zadnjem delu se nalazila farbara, a u prednjem zlatara - priča Kosta i dodaje da je to bilo neko drugo vreme, kada se radilo samo da bi se preživelo.

Prvo burma, pa sve ostalo

Deda Andreja (87), koji je ovim poslom počeo da se bavi još daleke 1934. danas oseća neizmeran ponos kad pogleda u šta je izrasla njegova skromna radnja. Još kao dvanaestogodišnji dečak počeo je da uči zanat od Stojana Oreščanina, poznatog Srpskog zlatara. U to vreme on je imao njbolju radionicu na Balkanu.

Imao sam priliku da učim od najboljih. Kada sam ispekao zanat, na nagovor supruge Milice odlučio sam da otvorim nešto svoje. Upočetku smo izrađivali nakit od materijala koji su donosile mušterije, ali to je bilo mukotrpno jer malo je ljudi u to vreme uopšte i imalo zlato. Uglavnom su ga prodavali za vreme rata da bi preživeli, tako da smo tada najviše radili sa srebrom - priseća se Andreja.

Poput oca i Kosta je još kao dečak ušao u radionicu, a svoj prvi komad nakita, burmu, napravio je sa 13 godnina. Andrejevići napominju da staro zlatarsko pravilo nalaže da se uvek polazi od burme, pošto se ona najlakše pravi.

Roditelji na mene nikada nisu vršili pritisak da se bavim ovim poslom. Jednostavno su mi preneli ljubav prema zlatarskom zanatu, a kako i ne bi kada sam ceo život gledao oca kao to radi sa zadovoljstvom. Zamišljao sam i priželjkivao da budem kao on, želja mi je bila da i ja jednog dana radim s takvom lakoćom - priča Kosta i dodaje da je uspeo svoju ljubav prema zlatu da prenese i na suprugu Draganu (53), kao i na sinove Andreju (23) i Aleksandra (21).

Bogatstvo su mušterije

Pošto je želeo da nastavi tradiciju, sinove je rano uključio u posao, tako da se u porodici Andrejević istorija s burmama ponovila i drugi put. Bar zasad. Andrejevići se trude da prave unikatan i kvalitetan nakit, a da bi on izgledao tako glamurozno, osim veštine bilo je potrebno i znanje. Tako je Kosta pre 16 godina u Italijanskom gradu Vićenci završio Gemološku školu, usko specijalizovanu za drago kamenje.

I moj sin Andreja je po zanimanju diplomirani gemolog, dok je mlađi Saša tek počeo da izučava drago kamenje. Inače, moj dan počinje tako što čitam sve što je važno za modu i tehnologiju izrade nakita jer mi se tako rađaju nove ideje - objašnjava Kosta.

Svoje bogatstvo, kako kažu, mere po broju zadovoljnih mušterija, a ne po novcu ili nekretninama. Možda se baš zbog toga u njihovoj juvelirnici smenjuju generacije kupaca iz iste porodice, baš kao što su se i Andrejevići generacijski uključivali u posao.

Zaljubljeni u svoj posao

Čak i posle toliko godina bavljenja ovim poslom, kad god naprave neki lep komad nakita, Andrejevići se okupe i sa posebnim zadovoljstvom se dive svom novom proizvodu.

Strogo vode računa o kavlitetu i dizajnu nakita, ali o mnogo čemu još pošto je konkurencija svakim danom sve veća.

U vreme kada je moj otac počinjao uopšte se nije razmišljalo o marketingu jer i nije bilo konkurencije. Međutim, kako su dolazila bolja vremena, tako sam i ja više ulagao u opremu i tehnologiju. Sada kada imamo i radionicu i više od 35 zaposlenih, moramo da se bavimo i tim menadžerskim delom posla i u tome mi pomažu sinovi - priča Kosta.

Biljana Lazarević

Nazad